U Paramount+ su unapred osigurali prilično dobru reputaciju za seriju The Agency, odlučivši da uz pomoć prilično istaknutih kreativnih i glumačkih imena, kao što su Majkl Fasbender, Ketrin Voterston, Džefri Rajt, Ričard Gir i Džodi Tarner-Smit, obrade špijunski triler sa političkim i romantičnim tonovima, inspirisan francuskom serijom Le Bureau des Légendes. Izvršni producent i reditelj prve dve epizode je Džo Rajt (Pokajanje, Ponos i predrasude), dok su za scenario zaduženi Džez i Džon-Henri Batervort (Le Mans ’66).
Jedna od prvih stvari kojom se serija danas mora predstaviti jeste njen vizuelni stil. Da će The Agency biti vizuelno upečatljiva i stilizovana priča jasno je već od uvodnih špica, tokom kojih se čuje obrada pesme Love is Blindness Džeka Vajta. Time se odmah postavljaju ton, atmosfera i tematika serije, pri čemu izbor pesme savršeno odgovara narativu. Vizuelno, The Agency deluje namerno pomalo svedeno i uglađeno, ali upravo u tome leži njena snaga – epizode su dovoljno vizuelno privlačne da zadrže pažnju, a pritom omogućavaju gledaocu da se lakše usredsredi na priču. Ta vizuelna jednostavnost dodatno pojačava utisak ozbiljnosti serije, koja se bavi specijalnim agentima i razmatra događaje u pozadini najvažnijih savremenih konflikata.
Radnja serije odvija se u savremenom okruženju tajnih vladinih službi, a glavni likovi su istrenirani, „na sve otporni“ agenti. Tačnije, agenti koji bi trebalo da budu otporni na sve. Već u prvoj epizodi dolazi do izražaja vešto i iskusno pripovedanje. Konkretno, glavni junak Brandon (Fasbender) predstavljen je na odličan i originalan način. Uvodna scena efikasno prikazuje njegovu trenutnu situaciju i realistično uvodi gledaoce u okruženje CIA-e, gde se radnja odvija. Od prvih minuta serija gradi tenziju i sukob između Brandona i CIA-e.
U tim momentima serija pokazuje još jednu svoju snagu – glumu. Posebno Fasbender koristi suptilne nijanse u svom nastupu kako bi uverljivo prikazao Brandonovo unutrašnje stanje. Nije, međutim, jedini čija je gluma svedena, ali snažna i efektivna.
Pored Brandona i CIA-e, u uvodu se pojavljuje i Sami Zahir (Džodi Tarner-Smit), a njihov odnos počinje da se gradi već od početka. Ovaj triler, međutim, nije samo romantično obojen – teži da bude i društveno aktuelan. Značajan deo radnje povezan je sa savremenim svetskim sukobima, poput rata u Ukrajini. Analiziraju se međunarodni odnosi, ali sa jakim naglaskom na istorijskim osnovama. U seriji se prikazuje neka vrsta savremenog hladnog rata, a pominju se i teme poput nuklearnog naoružanja i njegove distribucije.
Savremenost i aktuelnost serije The Agency usko su povezane s njenom složenom pričom. Ta složenost i kompleksnost možda joj donekle i štete, jer je serija već na samom početku prilično zahtevna za praćenje. Narativna dela često se oslanjaju na sposobnost gledalaca da pretpostave šta se dešavalo pre nego što je započeta priča koju trenutno prate. The Agency neke od tih ključnih elemenata za zaplet nagoveštava i objašnjava, ali to ponekad može biti previše komplikovano za gledaoca, što otežava snalaženje u radnji.
