Recenzija filma Sonic the Hedgehog 3: „Kijanu Rivs kao Šedou je protraćen, dok Džim Keri krade šou.“
Sonic ima više zajedničkog sa Dominikom Toretom iz serijala Brzi i besni nego što biste pomislili. Naravno, na površini, jedan je plavi jež, a drugi je krupni Vin Dizel koji je praktično stopljen sa Dodž Čardžerom, ali dopustite da objasnim.
Obojica vole brzinu; obojica imaju opsesiju porodicom; obojica su suštinski superheroji; obojica su sjajni u ubeđivanju poraženih rivala da se pridruže njihovoj ekipi; i obojica predvode franšize pretrpane prevelikim brojem likova.
Ova poslednja tačka je naročito bitna kada je reč o Soniku 3 – ima previše ljudi i CGI životinja koje se bore za vreme na ekranu. Ne samo da su svi i njihovi bukvalni dedovi došli u ovom trećem nastavku, već smo upoznati i s gomilom novih lica, uključujući Kijanu Rivsa kao Šedoua, Kristen Riter kao vojnu liderku, direktorku Rokvel, i ostatak zlokobne Robotnikove porodice. Mnogo toga treba izbalansirati…
Sonic the Hedgehog 3 nastavlja tačno tamo gde je stao post-kreditni deo drugog filma, u kojem se Šedou – mračna verzija Sonika, najpoznatiji u igrama kao ultimativni anti-heroj – budi nakon 50 godina provedenih u hibernaciji. On brzo eliminiše neke čuvare, beži i sukobljava se sa ‘Timu Sonik’ – Plavim Zamućenjem, njegovim lisnatim prijateljem Tejlsom i crvenim ehidnom Naklsom – u Tokiju.
Akciona scena je prilično spektakularna, sa bojama i tonom koji podsećaju na neku čudnu, alternativnu verziju Džona Vika, dok Sonik i Šedou, naoružan do zuba, jure ulicama japanske prestonice. Ipak, osim jednog dirljivog (mada pomalo klišeiziranog) flešbeka, to je uglavnom sve zanimljivo što Šedou radi.
On ubrzo postaje samo još jedan potrčko zlog doktora Robotnika, što vodi do toga da Šedou ponavlja istu karakternu putanju kao Nakls u prethodnom filmu (dok Nakls, uprkos tome što je imao sopstveni spin-off serijal, ovde postaje praktično jednolinijski komični dodatak). S obzirom na to da je Šedou bio u centru marketinške kampanje, kao i ključni lik u igrama, ovo je pomalo razočaravajući razvoj događaja.
U međuvremenu, Džejms Marsden i Tika Sampter, kao Sonikovi usvojeni roditelji, takođe su zanemareni; što je posebno ozbiljan propust s obzirom na to koliko je svet željan više Marsdenovih uloga nakon njegove urnebesne izvedbe u Amazonovoj seriji Jury Duty.
Tu je i Li Madždub kao Robotnikov poslušnik, agent Stoun, koji ovaj put dobija iznenađujuću emocionalnu priču – ali nažalost nedovoljno razrađenu. Slično tome, Riterova Rokvel jedva da ostavlja utisak nečeg više od tvrdoglave vojničke figure. Ah, da, tu su još i Tejls, kao i Adam Pali u ulozi Vejda Viplija (koji je imao glavnu ulogu u seriji o Naklsu), koji se nekako uklapaju u priču, uz nekoliko kameo pojava. Uf.
Ipak, uprkos tome što polovina likova dobija tek delić vremena na ekranu koje zaslužuje, postoji jedan glumac koji čini da Sonic 3 bude potpuno vredan gledanja – Džim Keri.
Gledati ga kako ponovo prihvata smešnost lika doslovnog zlikovca s uvijenim brkovima pravo je zadovoljstvo, do te mere da njegove dvostruke uloge – kao Robotnika i njegovog dede, Džeralda Robotnika – zasenjuju sve ostalo.
Kerijeva izvedba je čak čudnija nego ranije, posebno kada navlači debelo odelo kako bi prikazao ostarelog i mrzovoljnog Džeralda, koji je nedavno pobegao iz zatvora da bi manipulacijom Šedouom osvetio svet.
U jednom trenutku, Keri izvodi dvostruku plesnu tačku koja je toliko bizarna da se rečima teško može opisati. Tu je i rana provala četvrtog zida koja bi u pogrešnim rukama bila bolno neugodna, ali pod Kerijevom kontrolom postaje trenutak koji izaziva glasne smehove. Njegov entuzijazam je zarazan i podiže svaku scenu; kao i u prva dva filma o Soniku, i ovaj nastavak pripada Keriju.
Naravno, to ne znači da Sonik nije takođe zabavno prisutan. Glas mu ponovo pozajmljuje uvek sjajni Ben Švarc, a Plavi Munja sada deluje sigurnije u sebe, dok su mu šale doslednije nego u prethodnim filmovima.
Režiser Džef Fauler ranije je uporedio Sonikov razvoj sa Harijem Poterom, tvrdeći da lik sazreva istim tempom kao i mlada publika – i to definitivno važi za Sonic the Hedgehog 3. I dok njegovo putovanje samootkrivanja i učenja kako da postane bolji vođa može delovati poznato, Sonik ostaje srce ove franšize, koja će, bez sumnje, nastaviti da traje još dugo.
Takođe je vredno pomena da CGI nastavlja da impresionira. Dok je prvi film bio pogođen onim užasnim originalnim dizajnom Sonika koji je zahtevao potpunu rekonstrukciju, a drugi film ometen pandemijom, Sonic 3 donosi najimpresivnije vizuale u serijalu do sada, pri čemu završna trećina posebno blista na velikom platnu.
Pored toga, nastavak uspeva da traje manje od dva sata, što deluje kao pravo malo čudo za film sa brojem likova koji podseća na Osvetnike.
Sonic the Hedgehog 3 je, dakle, pretrpani deo franšize koji je jednostavan i predvidiv – ali izuzetno zabavan. Osnovan na dva sjajna lika, Soniku i Robotniku, ovo je porodična avantura koja ništa ne menja u formuli koju je Fauler razvio, ali drži stvari dovoljno dinamičnim da svi budu uzbuđeni zbog mogućeg nastavka.
Ako Keri, koji stalno nagoveštava planove za povlačenje iz glume, odluči da se ne vrati u Sonic 4, ovo će sigurno biti dostojan završetak trilogije. A ako ipak odluči da ne ode u penziju, bilo bi pravo zadovoljstvo gledati ga kako nastavlja da ide do krajnjih granica ludosti.
