„Budite veoma veoma tihi, lovim džinovske guštere, hehehehe“, citat velikog lovca Elmera kada bi došao u svet Monster Huntera dok ga realnost ne strefi. Dok Monster Hunter Worlds i dalje divlja po listama sa brojem igrača došlo je vreme za smenu vladara u ovom takoreći žanru. Capcom ekipa je konačno poslušala zahteve većeg dela publike i odlučila da napravi veći, širi i gizdaviji Monster Hunter. Iako na prvi pogled deluje kao rehash tj „već viđeno“ evolucija ispod haube je tolika da će ovu igru pozdraviti i oni koji nisu veterani žanra i ne prate je od njenih konzolaških dana.
Monster Hunter franšiza toliko dugo živi u našim glavama da su ljudi počeli polako da zaboravljaju koliko je delova i spin off-ova nastalo. Od standardnih igara pa sve do naslova koji su namenjeni mlađoj publici. Iako je u Japanu fenomen kakvog nema, na evropskom kontinentu je bio manje poznat dok konačno Monster Hunter Worlds nije približio serijal široj publici. Štancovanje novog contenta je pokazalo Capcomu gde leži zlato tako da su lako još jednu frašizu mogli da zadenu u rever i da kažu da su sve uspešniji i na ovim prostorima.
Ako me pitate a gde je Monster Hunter Rise u ovoj celoj priči, reći ću samo da je preskočen jer je ipak bio Switch port sa svim osiromašenim vizuelnim sadržajem i štancovanim contentom koji ne bih spominjao u širem kontekstu. Za Monster Hunter Wilds stigla je i najava, fanovi su se obradovali i posle bete došlo je vreme da se odigra i puna verzija. Kako bi rekli na našim prostorima – OVA IGRA GORI! Ovo kažem sa maksimalnom odgovornošću. Wilds ne da je samo doneo svežinu u serijal nego je doneo i neke olakšavajuće mehanike koje će biti dobre za pridošlice.
Za početak igra se otvara dosta agresivno, pokazuje vam stanje u svetu u kome se radnja odigrava. Od nomadskih plemena koja beže od ekosistema do ekipe čiji ste deo. Saradnici su manje krindž i organski su integrisani u kampanje ove igre. Sa uvodnom misijom kreće i upoznavanje sistema igranja i kako ćete moći da koristite sve alate koji su vam na raspolaganju. Čuveni handler koji je bio predmet debate u svim mogućim kuloarima (od weeabooa pa sve do PC master race moderskih čarobnjaka) je sada napisan i dizajniran kao regularna ženska persona koja nije wet dream anime fana. Opet dolazimo do interesantnog paradoksa da japanski developeri bolje znaju kako izgledaju zapadnjačke žene od samih zapadnjaka. Glasovna gluma me je od samog početka prijatno iznenadila i vidi se da se poradilo na pisanju scenarija i dijaloga. Naravno ovaj serijal nije poznat po priči ali za razliku od prethodnika sada imamo vezivno tkivo koje daje smisao kampanji i celom okruženju gde se radnja odigrava. Osvežavajuć pristup i korak u pravom smeru za serijal.
Nakon uvodne misije dolazimo do prave poslastice a to je uplovljavanje u svet i okruženje sa prvim misijama gde se love sve veće zveri. Poređenje sa Monster Hunter Worldom je naravno neizbežno ali od samog starta se vidi da je odluka za prelazak na RE endžin bila opravdana. Povezanost sveta i ulazak u misije su potpuno organski. Pokupite misiju, izađete iz kampa, zajašete svoga Seikreta i idete na lokaciju koja vam je potrebna. Zaboravio sam da napomenem da je Sekiret jedinstveni mount sa kojim ćete se upoznati već u uvodnoj misiji i predstavlja vernog saveznika kada vršite ofanzivu na personalni prostor svoje lovine. Od samog preuzimanja misije pa sve do konačne destinacije nema nijednog loading ekrana što odaje „vajb“ open worlda i onoga što su dizajneri želeli odavno da postignu ali nisu imali mogućnosti. Neverovatno je kakve sitnice su bile dovoljne da poboljšaju kvalitet igranja u ovom serijalu.
Dok ste u prethodnim igrama morali da idete u kamp ili grad, da birate misiju, da idete do izlaza iz kampa pa dok istekne animacija, jednostavno prođe igrača volja. Ne traje to dugo ali kada vidite tu animaciju preko 100 i više puta počinje da vas obuzima neka mučnina. Moderi su imali razne pokušaje sa time da se nekako to eliminiše ali opiplivih rezultata nije bilo. Sada nema potrebe za tim. Samo se istupi iz kampa i u instanci ste. Spremni za traganje i za lov. Zbog otvorenosti sveta imerzija je dosta bolja i lepo se mogu videti promene u pejsažu kada se menjaju vremenske prilike ili kada neko džinovsko stvorenje odluči da krene svojim putem i da vam pomrsi konce. Sve je na dohvat ruke i nije izdvojeno kao što je to bio slučaj u prethodnim igrama. Ako želite da vidite tu živuljku i da probate da je savladate – to i možete bilo peške ili uz pomoć svog Seikreta.
Lepota je u tome što je ekosistem u ovoj igri dizjaniran nezavisno od igrača i njegovih odluka i akcija. Ako zagazite u pogrešnu teritoriju imaćete prilike da vidite kako će vas kazniti NPC čudovišta koja nimalo ne praštaju. Svaki deo mape je napakovan florom i faunom koja je dobro dizajnirana. Stvorenja dolaze u svim oblicima i veličinama da ne kažem i bojama. Do sada ovo je najbogatija Monster Hunter igra kada je u pitanju broj NPC stvorenja i njihovih reakcija na vaše prisustvo. Do sada nisam imao prilike da se zagledam u okruženje ali u Wildsu sam samo želeo da stanem i da vrtim kameru i lovim lepe momente. Iako deluje realnije nego Worlds, Wilds ima taj specifični šmek koji vam neda da skinete oči sa ekrana. Verujem da će igrači sa ove strane „bare“ moći da nađu mnogo više stvari koje ih privlače zbog varijacije u dizajnu u odnosu na Monster Hunter Worlds. Capcom zna šta radi tj imali su momenat lucidnosti i skidamo im kapu.
Ne vredi dalje trošiti priču na vizuelni aspekt igre osim da je do sada ovo najlepši deo serijala vizuelno. Ko je igrao Capcomove igre zna šta sve RE endžin može da uradi.
Ako ste mislili da je mapa zaboravljena onda ćete se iznenaditi da nije zaboravljena nego je unapređena i pruža vitalne informacije zbog kojih ne morate da idete na quest board. Znači da nema povratka u kamp i da se sve odluke donose na terenu. Ako želite da skupljate resurse možete slobodno, ako želite da lovite neku živuljku i za to vam je otvorena mogućnost. Ako ona odluči da pobegne onda možete se vratiti sakupljanju i nazad na grbaču zveri čim se pojavi. Nema praznog hoda u Wildsu. Svaki deo je mogućnost za nabavku vrednih resursa i samo vas u tome može sprečiti pospanost ako zaglavite do kasno uveče.
Najznačniji detalj u ovoj igri je mogućnost nošenja 2 tipa oružja. Pre je to bila tabu tema jer kako je to moguće a da se igraču olakša lov. Sada možete da uzmete double weapon loadout, da krenete tvrdo i da ih prvo seckate na komade a posle upucavate ili suprotno u zavisnosti od vaših afiniteta. Cela dobro poznata postava starih znanaca je tu pa ćete se osećati odomaćeno. Mada…..ako ste mislili da je znanje iz prethodnika dovoljno za dominaciju, prevarili ste se. Krivulja učenja za oružja se mora ponovo savladati jer iako imaju nekoliko dobro poznatih poteza, u komboe su uključeni novi potezi i interruptovi koji su preko potrebni da bi se pritisak u borbi mogao nastaviti. Trebaće vam neko vreme da savladate ove mehanike što unosi dodatni nivo svežine.
Završetak lova je isti kao u prethodnim igrama. Ponosićete se svojim lootom koji možete nositi u kamp na dalju obradu i ulaganje u novu opremu. Ceo taj loop je ostao isti ali je borba kvalitetno i vešto ubrzana da je prosto MILINA igrati Monster Hunter Wilds.
Definitivni jedan od kandidata za igru godine već sada. Verujem da će izaći i neke druge igre koje će oteti moj fokus od ove igre ali za sada Monster Hunter Wilds je igra veoma vredna vašeg vremena. Bilo da ste veteran serijala ili početnik – ovo je evolutivni korak u pravom smeru koji morate iskusiti.Ko zna gde će nas ovaj serijal dalje odvesti. Možda u neke MMO vode?
