From Russia with Love (2005)

Eksplozivni uspeh koji je RareWare postigao svojom verzijom Bonda i definicijom moderne akcione igre na Nintendu 64 doveo je do toga da se ova licenca vrlo brzo nađe u posedu Electronic Artsa. Tako smo dobili Tomorrow Never Dies za PlayStation, koji je bio oštro kritikovan od strane fanova i kritike — sudbina koja bi zadesila i mnogo bolju igru posle GoldenEye.

Usledio je The World Is Not Enough, ovog puta dostupan i u verziji za Nintendo 64, pored PSX-a, sa perspektivom iz prvog lica i generalnim pristupom koji mnogo više podseća na Rare. Ponovo je usledio prosečan uspeh, posebno na N64, gde je već pola godine dominirao Perfect Dark, verovatno najbolji FPS te generacije konzola. Nikoga nije zanimalo da se bavi bledom kopijom GoldenEye, koja pritom nije imala ni multiplejer, što je verovatno bio fatalan nedostatak, makar za N64. Na PSX-u su uveliko bili dostupni kvalitetni FPS-ovi.

Recimo, samo mesec dana ranije objavljeni su Alien Resurrection i Medal of Honor: Underground (u Evropi čak istog dana, 1. decembra 2000. godine). Dakle, prilično tesan raspored, čak i za 007. Sa ovim se završila karijera Džejmsa Bonda na petoj generaciji konzola, a ubrzo je i na filmu Brosnan završio svoju ulogu, penzionisavši se posle Die Another Day. Producenti filmova su, kao što je poznato, nakon toga napravili dužu pauzu, želeći da osmisle Bonda za novu generaciju gledalaca, kojima je sve češća asocijacija na tajnog agenta bio Džejson Born.

Sa druge strane, video igre nisu filmovi, a jedini problem koji je tada imao EA bio je nedostatak aktuelnih filmova na koje bi mogli da se oslanjaju (Die Another Day bio je otpisan zbog lošeg prijema) i da profitiraju od licence. U narednih nekoliko godina usledio je niz Bond naslova, počev od Agent Under Fire (isprva planiran kao The World Is Not Enough, ali kasnije preuređen u potpuno originalnu priču), zatim NightFire (prva igra koja je, pored konzola šeste generacije, imala i verziju za GBA), Everything or Nothing (navodno zvaničan nastavak Brosnanovih Bond filmova u formi video igre, gde je Brosnan dao glas svom liku) i GoldenEye: Rogue Agent (sci-fi FPS koji ima veze sa Bondom samo u naslovu i, naravno, nikakve veze sa Rareovim GoldenEye).

Ubrzo je na filmu novi Bond postao Danijel Krejg, a s njim je na scenu stupio Activision, koji je sa Bond igrama postigao takav uspeh da novu nismo videli skoro 15 godina. Trenutno IO Interactive punom parom razvija trilogiju 007 igara u saradnji sa vlasnicima franšize, Barbarom Brokoli i Majklom G. Vilsonom. Originalni lik Bonda, bez ikakve povezanosti sa starim filmovima, trebalo bi da se poklopi sa izlaskom novog filma u bliskoj budućnosti. Dok to čekamo, red bi bio da se detaljnije podsetimo poslednje Bond igre koju je izdao EA, a koja je, slično kao GoldenEye, inspirisana jednim od najboljih filmova u serijalu – From Russia with Love.

Već pomenuti Everything or Nothing bio je blaga prekretnica za EA, jer su prvi put angažovali scenaristu većine Brosnanovih Bondova, Brusa Firstajna, da unese red u narativ,

dok je razvoj igre poveren studiju EA Redwood Shores, na čijem je čelu bio Majkl Kondri. Everything or Nothing je prošao odlično, a novi pristup s akcijom iz trećeg lica konačno je označio odustajanje od neuspešnogpokušaja kopiranja GoldenEye. Isti tim je nastavio rad na sledećoj igri, odlučivši se za, po mišljenju mnogih, najbolji Bond film svih vremena – Iz Rusije s ljubavlju.

Redwood Shores je imao pristup originalnim MGM arhivama iz filma kako bi što vernije preneli atmosferu iz 60-ih. Snimali su lokacije na terenu, poput Big Bena za uvod igre, dok su mnogi glavni likovi iz filma verno preneseni u igru. I, najvažnije, Šon Koneri je dao svoj glas za igru, što je gotovo neverovatan podatak. Svestan da su video igre medij čija popularnost vrtoglavo raste, a uzimajući u obzir da je reč o njegovom omiljenom Bondu, Koneri je ležerno snimio svoj performans iz svog doma na Bahamima. Iako njegov glas u dijalozima sa drugim likovima možda deluje pomalo neujednačeno, to zaista nije bitno kada se uzme u obzir da je ovim postupkom VIDEO IGRA ostala poslednji Bond po mnogima najvećeg Bonda u istoriji.

Sama radnja iz filma prilagođena je akcionoj igri iz trećeg lica, ali osnova je zapravo prilično slična, sa velikim brojem scena koje su ubačene kao sinematici i vezane za potragu za LEKTOROM. Čak nisu izbegli ni deo gde se pominje voz za Beograd, kao ni lažnu informaciju koju agent Oktopusa daje Bondu da je tri godine proveo kao tajni agent u Jugoslaviji. Jedino je pomalo čudno što su izostavili Bondovu sklopivu snajpersku pušku, kojom obara helikopter — jednu od najkultnijih scena u filmu. Mada, istini za volju, postoji nivo gde se helikopter može oboriti snajperom, što je verovatno ubačeno kao omaž.

Generalno, igra nije baš proširena verzija priče iz filma; pre je reč o rimejku sa dosta poznatih scena. Na primer, dodat je suludo spektakularan uvod sa džetpekom i akcionim manevrima oko Big Bena, nakon čega sledi nivo koji rekreira pravi uvod iz filma, što je prijatno iznenađenje. Nadalje, mnoge scene iz filma razrađene su u sadržajne akcione deonice, dok su često uključene i potpuno nove lokacije sa dodatnim zadacima i zapletima. Završni nivo, koji dolazi nakon filmskog epiloga, prava je eksplozija akcije, nalik onome što biste očekivali u Bondovima Rodžera Mura, ali do tog trenutka već ste navikli na nešto modernizovanog Šona Konerija, što dodatno doprinosi upečatljivosti. Zanimljivo je zamisliti šta bi Redwood Studio uradio, recimo, sa Moonraker-om, s obzirom na to da je iz ovog filma izvukao akciju koja često može da stane rame uz rame sa serijalom Call of Duty.

Od specijalnog naoružanja iz drugih Bond filmova, u igri se pojavljuju Aston Martin iz Goldfingera i već pomenuti džetpek iz Thunderball-a, što dodatno naglašava ekstravagantnu špijunsku akciju šezdesetih. Jedino što pomalo odskače su česti henčmeni sa mini-gunovima, naročito pred kraj igre, ali treba imati u vidu da je Redwood Shores svakako ostavio svoj pečat tim elementima, isto koliko je i poštovao originalni materijal, što zaslužuje svaku pohvalu.

Sam gejmplej može na prvi pogled delovati razočaravajuće, jer se odvija pomoću sistema zaključavanja mete, čak i sa velike udaljenosti. Neprijatelji koji su u zaklonu lako će biti pogođeni čim provire. Međutim, kako igra napreduje, broj neprijatelja se povećava, korišćenje zaklona postaje ključno, a Bond bez pancira gubi regularno zdravlje u sekundi. GoldenEye je takođe imao auto-aim sistem, osim kada bi igrač ručno koristio nišanjenje iz mesta, ali to nije značilo da igri nije potreban određeni nivo veštine.

Slično tome, u From Russia with Love, selektivno biranje meta i pažljivo trošenje municije postaju presudni za preživljavanje već od četvrte misije na srednjem nivou težine. Kada je Bond u blizini neprijatelja, aktivira se neka vrsta “quick-time” sekvence kojom ih može oboriti tiho ili tokom borbe — odličan način da se sačuva što više municije. Između misija, igra je produbljena sistemom raspodele poena za unapređenje oružja, pancira i Bondovih gedžeta. Poeni se prikupljaju tokom misija pretraživanjem arhiva, pronalaženjem specijalnih fajlova i dekodiranjem mašina kroz jednostavne mini igre. Takođe, rešavanje “Bond momenata” na svakom nivou (njihova lokacija je vidljiva tokom pauze u igri) otključava četiri tajna nivoa. Nažalost, reč je o segmentima već poznatih misija, ali sa novim zadacima, a ne o zasebnim scenarijima. Ovo je propuštena prilika da se iskoriste te misije za kultne scene iz drugih Bond filmova, kao što je RareWare u GoldenEye ubacio tajne nivoe iz Moonraker i Live and Let Die/Man with the Golden Gun. Time bi motivacija za njihovo otključavanje bila veća. Ipak, kako igra podstiče istraživanje, ponovna igranja uopšte nisu nezamisliva, posebno 2005. godine, kada je ovo možda bila jedna od retkih igara za PS2 ili GameCube koju je igrač imao.

Što se tiče oružja, jedino razočaranje je izostanak već pomenute snajperske puške iz filma. Ostalo je standardna kombinacija pištolja i automatskog oružja, uz dodatak jedinstvene puške koja može eliminisati neprijatelje kroz zidove i pojavljuje se pred sam kraj igre. Sva oružja imaju i specijalnu municiju, ali je najbolje čuvati je isključivo za boss fajtove. Misije vožnje podrazumevaju neograničenu municiju, a pored džetpeka i Aston Martina, tu je i nekoliko misija na čamcu koje nisu puko “on-rail” pucanje. Ključ je u što bržem eliminisanju svih neprijatelja i vozila koja nailaze. Ove deonice autori su iznenađujuće ozbiljno osmislili, jer ne postoji mogućnost obnavljanja zdravlja pre kraja nivoa. Za razliku od standardnog dela igre, nema automatskog zaključavanja meta — sve mora da se nišani maksimalno precizno i brzo. Već šesta misija, Underground, postaje ozbiljan izazov po tom pitanju, a slične situacije se ponavljaju i kasnije. Po izlasku igre, bilo je kritika na vozačke deonice sa Aston Martinom, ali one zapravo funkcionišu prilično solidno. Uvek je moguće ispraviti se u poslednjem trenutku, koliko god da vas iznenadna “Twisted Metal” akcija ponese. Jedini problem koji može da pokvari doživljaj jeste pad frejmrejta kada se akcija zahukta. To je izazov s kojim su se suočavale sve podržane konzole, uključujući PS2, već od prvog nivoa.